Промена лоших животних навика у превенцији срчане слабости

Срчана слабост је хронична напредујућа болест која захтева дуготрајно лечење, често и доживотно, редовно узимање терапије, њено правилно дозирање и корекцију у односу на актуелни клинички ток. На ток болести се може утицати и корекцијом лоших животних навика чиме се смањује  њихов штетан ефекат на погоршање симптома и побољшавају ефекти медикаментног лечења. Ово се првенствено односи на промену режима исхране, вежбање, престанак пушења и контролисани унос алкохола.

Начин исхране

Препоручује се усвајање медитеранске или сличне исхране и замена засићених са  незасићеним мастима због смањења ризика од кардиоваскуларних обољења(засићене масне киселине би требало да чине мање од 10% укупног енергетског уноса).Неоходно је смањити унос соли због боље контроле крвног притиска,препорука је мање од 5г дневно. Потребно је усвојити образац исхране где су заступљеније намирнице биљног, а мање животињског порекла. Намирнице биљног порекла, богате влакнима, су интегралне житарице, воће, поврће, махунарке и ораси. Препоручљиво је јести рибу, пожељно масну, најмање једном до два пута недељно и ограничити количину црвеног меса на максимално 350 – 500 г недељно, посебно прерађено месо треба свести на минимум. Током дана је би требало  унети бар 200 грама воћа и  и 200 грама поврћа у виду 2 до 3 оброка.Не препоручује се унос заслађених пића и воћних сокова, највише до 10% целодневног уноса калорија.

Унос течности

Већина болесника са срчаном слабошћу може да пије нормалне количине течности, да не би имали осећај жеђи.Али, болесници са симптомима срчане слабости и задржавањем течности у организму у виду отока ногу и трбуха и течношћу у плућима, болесници који захтевају свакодневну диуретску терапију, требало би да ограниче унос течностина на 1,5 – 2 литра дневно (у договору са доктором). Течност би требало уносити равномерно током целог дана уз избегавање да се одједном попије већа количина.

Унос алкохола

 С обзиром да  дуготрајно узимање алкохола може довести, у неким случајевима, до алкохолне кардиомиопатије, а може додатно ослабити  већ слаб срчани мишић, болесницима се не саветује његово конзумирање. У сваком случају, препоручује се ограничавање уноса алкохола до највише 100 г недељно, док је код тежих болесника он забрањен.

Гојазност

Људи са прекомерном телесном тежином и гојазношћу би требало да теже смањењу телесне тежине како би смањили крвни притисак, вредности масноће у крви и регулисали ниво шећера у крви. Ово се може постићи корекцијом исхране, повећаним вежбањем и променом других лоших животних навика у дужем временском периоду што захтева велику истрајност и мотивисаност. Сваки губитак телесне тежине  од 5-10% у односу на почетну вредност, има позитивне ефекте на остале факторе ризика: артеријску хипертензију, дислипидемије и шећерну болести, односно  на превенцију настанка коронарне болести и срчане слабости.