УПОЗНАЈМО СРЧАНУ СЛАБОСТ    

Срчана слабост (или инсуфицијенција) представља клинички синдром до којег доводи низ узрока, а који за последицу имају немогућност срца да пумпа одговарајућу количину крви којом би се задовољиле потребе организма за кисеоником и енергетским материјама сразмерно физичкој активности.

Срчана слабост је прогресивно, хронично стање, може да буде тешког степена, праћено је високом стопом умирања и инвалидитета и значајно смањује квалитет живота. О њој се може размишљати као о пандемијској незаразној болести која се сматра најчешћим узроком умирања од кардиоваскуларних обољења у Америци. Срчана слабост је велики здравствени и социјални проблем у целом свету и,упркос ефикасној терапији, очекује се пораст оболелих за скоро 50% у следећих 15 година.Сматра се да ће у Америци свака пета одрасла особа развити неки степен срчане слабости. Око 2% светске  популације болује од овог синдрома, 0,1% се налази се у узнапредовалој фази обољења, а трансплантацију срца чека 0,001% светског становништва. У особа преко 65 година ово је и најчешћи разлог хоспитализације.  Од 1979. године, и поред напредовања дијагностике и терапије, смртност се удвостручила, а петогодишње преживљавање од тренутка постављања дијагнозе је још увек око 50%. Ово обољење је често и у Србији са учесталошћу од  2,3 одсто и са инциденцом 3,1 нa 1.000 становника годишње, око 70.000 do  90.000 особа има неки облик срчане слабости.

УЗРОЦИ НАСТАНКА СРЧАНЕ СЛАБОСТИ

Срчана слабост настаје као последица структурних и функционалних оштећења срца што подразумева да свако срчано обољење може довести до попуштања срца. Срчана обољења могу бити без симптома годинама, а да се онда јаве током неког нагло насталог поремећаја који ће додатно оптеретити срчани мишић.Уколико су исцрпљени или недовољни постојећи компензаторни механизми, због даљег погоршања функције миокарда развиће се симптоми и знаци срчане слабости.

Најчешћи узроци срчане слабости су:

• закречење(склероза) крвних судова срца, најтежи клинички облик је инфаркт миокарда (срчани удар), 
• неадекватно лечен повишен крвни притисак,
• упала срчаног мишића(миокардитис), најчешће вирусне етиологије,
• различити облици кардиомиопатија, један од узрока су  кардиомиопатије у  болестима као што су саркоидоза, амилоидоза и хемохроматоза, али и у метаболичким  и нутритивним поремећајима,
• урођене и стечене срчане мане у терминалном стадијуму,
• тежи поремећаји ритма,
• узимање алкохола, кокаина,анаболика, тешких метала, неких лекова (адриамицина, имуномодулатора, антидепресива, стероида) што може изазвати токсично оштећење срчаног мишића и његову слабост, првенствено леве коморе.

ДОДАТНИ ЧИНИОЦИ У НАСТАНКУ СРЧАНЕ СЛАБОСТИ

Неопходно је правовремено препознавање болести и стања која могу додатно погоршати срчану функцију и довести до појаве тегоба и знакова срчане слабости, да би се правовремено уклонили или смањили чиме се повећава могућност бољег лечења саме слабости срца. Најчешће се ради о инфекцијама и фебрилним стањима, анемији,аритмијама срца, плућној емболији,физичком и психичком умору и грешкама у исхрани (повећан унос соли или течности).

Механизми прилагођавања и компензовања смањене функције срца су повећање контрактилности срчаног мишића (миокарда), повећање  фреквенце  срчаног рада, задебљање( хипертрофија) миокарда и увећање леве срчане коморе.Нажалост, ове мере су краткотрајно позитивне, њиховим дужим трајањем срчане резерве се исцрпљују, и исти ти механизми додатно погоршавају срчану функцију.

ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ СРЧАНЕ СЛАБОСТИ

 С  обзиром на то да су симптоми неспецифични неоходно је урадити комплетну дијагностичку процедуру која обухвата:

• детаљне податке о болести,
• физикални преглед,
• електрокардиограм,
• анализе крви,
• телерадиографију срца и плућа и
• ултразвучни преглед срца (ехокардиографија).

Следећи корак је процена узрока , степена и типа срчане слабости да би се увела адекватна терапија. Тада се раде специфичније претраге као што су МСЦТ коронарографија, кататеризација десног срца и магнетна резонанца срца.

СИМПТОМИ СРЧАНЕ СЛАБОСТИ

Болесници се најчешће жале на:

•  недостатак ваздуха и отежано дисање при напору, касније и у мировању и лежању,
•  умор и слабост,смањену активност,
•  отицање стопала и чланака на ногама, у каснијем току болести и целих ногу,
•  отицање трбуха,
• осећај лупања и неправилног срчаног рада,
• кашаљ при напору или лежању, у тежем стадијуму понекад са крвавим испљувком,
• повећано мокрење ноћу,
• губитак апетита и мучнине,
• ређе бол у грудима.

Са погоршањем стадијума обољења тегобе су теже, бројније и значајно кваре квалитет живота болесника.

ЛЕЧЕЊЕ СРЧАНЕ СЛАБОСТИ

Терапијски циљеви  су:

• превенција и контрола обољења које доводи до срчане слабости или дисфункције,
• заустављање прогресије срчане слабости,
• одржавање или побољшање квалитета живота, смањење симптома,
• продужен животни век.

Лечење има два истовремена и подједнако важна елемента, нефармаколошки и фармаколошки приступ. За успех лечења важно је објаснити природу болести болеснику и породици, као и важност придржавања препоручене терапије. Нагласак је на неопходности корекције фактора ризика:  контрола телесне масе, дијететски режим, престанак пушења дувана и ограничено конзумирање алкохола. Смањењен унос калорија је важан због корекције гојазности, нарочито у тежем стадијуму срчане болести. Неопходно је смањити унос кухињске соли, до 5 г/дневно, у тежих болесника и мање од тога. Препоручује се медитеранска дијета, што више свежих термички необрађених намирница (воће и зелено поврће). Узимање течности је индивидуално, али се у најтежим облицима срчане слабости са већ присутним отоцима ограничава на 1,5л дневно. Препоручује се вакцинација против грипе и пнеумококне инфекције. Редовна физичка активност је пожељна у болесника са стабилном срчаном слабошћу, увек  индивидуално прилагођена, због побољшања функционалног капацитета и симптома обољења.

Концепт савремене  терапије срчане слабости је индивидуални приступ и оптимизација терапије на основу водича добре клиничке праксе за срчану слабост. Препоручено је истовремено узимање неколико група лекова за које је доказано да смањују смртност   и хоспитализацију због погоршања тегоба. Увођење нових лекова , који су присутни и доступни и у Србији, значајно је побољшан квалитет живота и преживљавање болесника. У циљу побољшања функције леве коморе и превенције изненадне срчане смрти, када постоји индикација, уграђују се електростимулатор срца и дефибрилатор. Терапија се најчешће узима доживотно уз редовну контролу кардиолога. Код неких болесника, и поред предузетих свих мера лечења, долази до неповратног  напредовања болести, те се препоручују напредне стратегије лечења што подразумева уградњу вентрикуларних потпорних уређаја или транспалнтацију срца. У доношење одлуке о овом модалитету лечења узнапредовале срчане слабости учествује конзилијум  за срчану слабост.

КОМПЛИКАЦИЈЕ СРЧАНЕ СЛАБОСТИ.  

У случају лошег одговора на терапију, погоршања основне болести или предиспонирајућих  фактора, може настати акутно погоршање  срчане слабости што је  ургентно стање с високом стопом смртности те је неопходно брзо препознати и терапијски интервенисати у болничким  условима. У склопу исхемијске болести срца чести су поремећаји ритма, атријална фибрилација и вентрикуларни поремећаји ритма, који могу довести до стварања тромба у срцу и можданог удара, али и смртног исхода. Због слабе пумпне функције срца и недостатка кисеоника, може се развити јетрена и бубрежна слабост, као и неуролошка симптоматологија. Ове комликације додатно погоршавају клинички статус болсника, али и убрзавају прогресију срчана слабости и погоршавају преживљавање.

ПРЕВЕНЦИЈА СРЧАНЕ СЛАБОСТИ

За благовремено спречавање или одлагање развоја срчане слабости неопходна је промена животних навика и правилно лечење кардиолошких и некардиолошких обољења која могу потенцирати развој срчане слабости. Оно шта болесник може да уради за себе је смањење или елиминација промењивих фактора ризика што захтева труд и време. То су редовна физичка активност индивидуално прилагођена( 5 дана седмично), одржавање идеалне телесне тежине, престанак пушења цигарета, исхрана богата воћем и поврћем (4 оброка дневно),коришћење рибе и умерен унос алкохола (1пиће дневно). Редовним узимањем терапије и придржавањем препорученог стила живота могуће је регулисати крвни притисак и одржавати препоручене вредности шећера у крви,  што може значајно да смањи ризик од инфаркта миокарда који је водећи узрок срчане слабости. С обзиром на значај генетике у неким облицима срчане слабости, неопходно је активно трагање и генетско тестирање у осталих чланова породице.

Литература

2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure. European Heart Journal (2021). 42(36):3599–3726.

2023 Focused Update of the 2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure. European Heart Journal (2023). 44(37): 3627–3639

Impact analysis of heart failure across European countries: an ESC-HFA position paper. ESC Heart Failure (2022)DOI: 10.1002/ehf2.14076